Na početku besplatnog "Mangrowe mentorskog programa" koji sam objavio na platformi - bilo je, između ostalog, reči o vođenju dnevnika. Sad, iako sam mentorski program namenio studentima i učenju za junski rok, on se kao algoriram može primeniti na bilo koje "putovanje" do bilo kojeg cilja. Zbog toga pozivam i druge ljude da ga pogledaju (to je samo 45 min nedeljno) i još važnije isprate akcione korake - jer "misliti i cveće brati nije ista stvar"....
Da budemo otvoreni, jasno mi je da dobrom delu vas pisanje dnevnika može da zvuči previše "zastarelo". Prosečnom muškarcu od 35 godina moje reči mogu da deluju (citiraću) kao "ono ženskasko jedi, moli, voli sran*e" ili kao "onaj pop što je prodao svoj ferari"... i kapiram zašto imaju predrasudu - i delimično se slažem sa njima. To je ok. Međutim - ovde govorim o nečemu što, osim što sam sam probao, pročitao hiljade strana studija o tome i istražio iskustva drugih - jednostavno funkcioniše i 100% stojim iza toga.
Dakle, zašto nam je potreban "old school" dnevnik pisan na papiru, a ne u Samsung Notes?
Kako bi (ne ulazeći u moralne imlikacije koji jedan deo javnog mnjenja stavlja uz njegovo ime) Bil Gejts rekao: "Razumem sve oko tehnologije i digitalnog "hvatanja" ideja i planova, ali ima nečeg "magičnog" između mog mozga, ruke, olovke i papira."
Razlažući misli starog Bila, na istine koje su dokazane kroz razne naučne studije - izneću vam par razloga zašto bi vaše misli preko olovke trebalo da se sretnu sa površinom papira i da tamo ostanu.
Ovo o čemu govorim možemo da nazovemo biohemijom planiranja (uz molbu kolegama iz sveta nauke da mi oproste simlpifikovanje).
Znate - u mozgu su stvari veoma difuzne i dinamične. Naše misli se ponašaju kao svi rojevi pčela koji su krenuli u lov na nektar i polen iz bezbroj košnica. Ono što mi zovemo mislima i što formiramo držimo u nekoj vrsti fokusa obično nekoliko trenutaka i posle toga pustimo u zaborav - su stotine hiljada elektrohemijskih reakcija koje se svakog sekunda prepliću i sudaraju u našem mozgu. Nepostojane su i veoma promenljive. To znači da ako želimo da radimo na njima treba na neki način da ih "uhvatimo" - što činimo na dva načina - govorom ili zapisivanjem.
Kada se desi jedna od ove dve stvari, odnosno kada počnemo da pričamo ili da pišemo - mozak pokreće neku vrstu neurohemijske eksplozije u prefrontalnom korteksu, delu koji se bavi motorikom, aktivira talamus koji je kao neki vodič za informacije zadužen za njihovo sprovođenje u dugoročnu memoriju smeštenu u hipokampusu. Ovako biohemijski izgleda početak procesa planiranja.
Dakle da bi važe želje i vazdušaste zamisli postale akcija - potrebno je da ih lingvistički opišete. Tada stupa na scenu stari dobri nesvesni um koji počinje da kalkuliše koliko mu kog resursa treba da bi postigao cilj koji upravo postavljate.
Drugim rečima - vođenje dnevnika je daleko od trivijalnog čina - to je jedan fundamentalno važan proces. Takođe, sve lepršave stvari koje vam iznosim - iako ih pričam šaljivim jezikom prevedenim u priče kako od njihovog shvatanja ne biste odmah odustali - imaju debelu bibliografiju na koju se naslanjaju.
PS proučite malo biografije bilo koje osobe koja je ostavila duboki trag u društvu (bio on pozitivan ili loš). Pronađite u familiji nekog dedu koji je bio ili jeste seoski "gazda" - raspitajte se - deda je 100% imao ili ima svoj dnevnik.
